Otadžbina

ШЂЕПАН МАЛИ

63

скадарски Махмут Бушатдија, иотурида старином Цриоевић, кад, како и камо да ударе. Махмут окроји обдик иак зовне архимандрита Дебељу Баранина те га опреми у Котор с лнстом. Но Дебеља душом Србин, у потаји ирепише лист пак га по уздану човјеку управи на Цетиње Шћепану на руке. Препане се Шћепан и жив умре кад прочита лист, пак измјери умом сву опасност. С једне га стране тиштјаше своја судбина, а с друге га гризаше свјест о погибији којује зготовио својом безпамештином. Хоће ли, не ће ди, одлучи казати протопопу Абрамовићу лист и ко му га посла. Прото се поче ситан смијати. В А које су то главе писале?" рече смијући се. „Зар хоће да напријед погоде гдје ће ко ногом стати и метериз градити? Ја нијесам никад могао ни помнслити да сметепило може дотле допријети да човјек среди бој као свадбу, да забиљежи војсци мјесто, а не зна гдје ћу ја с мојом; да опредјели што ће узимати и притискати као да смо ми припасали куђеље. Ја се све бојим да није ту какве нријеваре. Могло би ласио бити да су нп посгавили то писмо како ћемо их чекати гдје не ће доћи, пак да нас умину. Ти, царе, нијеси вјешт нашијем бојевима, јер смо их ми навикли сновати на крвавој пољани крвнику у очи, пак ту одлучимо како ћемо га затијецати и разбити. Пусти ти нас да се држимо старе наваде пак ћеш видјети гдје ће се Турцима гроб ископати". Највиша је мука била оскудица пушчаног праха. Млечићи забранили износ с мора сваке ратне справе; позатворали дућане гдје се продаје олово, прах и кремење; и прогнали пушкаре, Херцеговце и Арбанасе, да не поправљају оружје ни црногорско ни приморско. Бивало је нешто праха пушчанога у манастиру Брчеди под Његалицом, но затворено у рђавим судовима а натрпано под влажнијем и отсојнијем сводом било се закисло и готово покварило. Бадава га сушили на сјеверу по гувнима, пак и на гвозденијем сачима у иећима, боље ништа. Пошљу по прах у приморје, али се Приморац сваки препао и скаменио, осим једног срдара рисанског Петра Ћеловића, који им изручи три мазге, и то плати главом, јер га Млечићп отрују крадимице у ракији. Тек отвори вријеме а гора се лишћем обуче, свали се војска преко Еома и Васојевића пак обухвати Пипере, Еуче и Бјелопавлиће, све до обале ријеке Мораче. Ту је војску предвојио Еарамаи паша дукађински. У исто вријеме дође возом уз језеро Махмут паша скадарски пак се утабори на Виру да преполови Црмницу. Трећа војска под управом Осман паше, везира босан-