Otadžbina
68
ШЋЕПАН МАЛИ
лажицара и казат вам гдје страх ле,жи, каква иу је мати. Сва се ова сила овдје )'копала, трострука ће доћи у иоходе тој лажици што сте окрунили. Што ја хоћу то хоће судтан, што султан хоће то хоће Бог, који је нредао падиши рају на аманет као осталу стоку." Иждене их сва три, пак их паша Шувајљија .угостп хљебом и месом, а по ручку отпрати до прве страже црногорске. Ту исту вечер, у прве кокоте, удари Бајо Гавриловић самотридести у тјесан кланац на турски карван, и отме дванаест бремена Фигаека у тестама. Посијече, преко тога, деветнаест глава пратње, пак се весело поврати на Чево у прозорицу. У које днјељаху прах по војеци дође војводи Милпћу улак с Цетиња и каза да је удрио гром и упалио једанак џебану турску и млетачку, на Виру прву, а у пољу будванскоме другу. Еажу људи да се то збило исти дан кдд су Млечићи ваљали ћускијама олтар светога. Марка под Махинама и углове кнежевскијех кућа у трима опћинама. Овај догађај обесели и похрабри војску, јер рекоше међу собом војсковође: „Ево згоде! Разљутио се на њих Бог кад иочеше ваљати свете трпезе." Ударе сложно на сва три табора. На Виру Махмуд паша, по што опали село Годиње а оста без праха, ноћу превезе војску на отоке Врањину и Лесендро, пак сутра дан пут Скадра. Ео се не мога у чуњеве укрцати, или се у језеру утопи, илп погине. Паша босански, кад чу за погибију на Велестову, днже логор ноћу пак умаче без боја. Највише је ноклаће било око Озринића и Пјешиваца што су Турци попалили у први мах. Црногорци раздвоје војску сераскијереву на троје, да једна другој не помаже. Један дио погине до трага, а други пријеђе ријеку без оружја, по што му се половина удави, најпотоњи без боја омакне пут Спужа. К.олико је изгинуло свега Турчина није се никад право дознало, но су људи бројили до петнаест хиљада с утопцима. Црногораца је остало мртвијех свега боја пет стотина, али су љуто пострадали прво од паљевине, а друго што се те године није пожњело нн зрна жита. И Млечићи дигну војску, задовољни да је турска пропала на Црно.јгори, а Шћепан очистио с њезина земљишта. Ово се све случило од прољећа до лисгопада године 1768, то јест од кад је Шћепан из Махина предигао у Црну Гору. IV Смрт Шћепанова. При крају годишта 1768 Султан МустаФа III. по наговору Вержења, Францускога посланика, објави Русији рат. Почетком