Otadžbina
ШЋЕПАН МАЛИ
71
Турцима. Ако си га наумио расдарити иди одвесхи са собом, носи и ово праха што си донио, гда се не огријошиш јер ћемо се ми ш њим поклати једно другога. Вдадика је стар и немоћан, а нам се хоће гвоздена рука да управља народом, који жнви на кремену од пушке. Да није бидо страха и уредбе Шћепанове, данас бн хоџа викао с овога манастира. Он умирн пдемена а потакну јуначко поштење. Са Шћепаном све што обећасмо испунићемо, а без њега ништа!" Додгорук се нађе на муци, као сва она господа што нијесу обични чути сдободну и искрену ријеч, но дажи и претварања. По што се договори с Војновићем, отпусти Шћепана дарова му официрско одједо, капу и мач, пак га остави као господара црногорскога да га свако сдуша и да му је покоран. „Ја га свакако хћах пустити, рече Додгорук смијући се, јер сам познао да је разборит и приљежан, ади сам га хтио кушати и ш њнм се боље упознати." Веседи Дрногорци гдје им Додгорук нотврди господара, а пуни праха и олова, ударе на сусједне Турке и донесу на Цетиње многе гдаве посјечене. Тако видје Додгорук својим очима гдје се начеше задјевице и крвљења, пак кад дође зима на врат, посла Војновића у Боку да добави брод да иде у Грчку и тамо да се прекрца на ђемију Орлова. Једио вече мраком сађе Додгорук с пратњом у Грбаљ. Ту се укрца у Јаз под Мрчевијем пољем на брод Лазат Јанковића Новљанина са свом пратњом, и поведе са собом патрпару Бркића, кпеза Војновића и Марка Тановића, а Вуко Марковић обезуми и не хће седити. Допрати ту господу Шћепан су сто Црногораца, пак кад се брод од краја отисне а спусти једра, врате се преко Стањевића у Црну Гору. К,ад били у Свињишкој гори, помоли Вуко Марков Марковић Шћепана да га пусти поћи до Лапчића да види својтину. Злом срећом нагази Вуко на пандуре дуждеве, који га баце под огањ и одведу мртва у Будву. Кажу да су га просочиди Бубићу за мито исти му сељани. Вративши се Шћепан на Цетпње постави суд од дванаест људи прибранијех, који исти дан осуде на смрт Шуја Гадановића доњокрајца убицу свог брата. Еад се народ ујарми и стегну, и данас се повиједа да је Шћепан просуо њекодико дуката по путу његушкоме, и да су овако стојади пусти без прекида три недеље дана, да их нико не таче. Новцем што је Додгорук оставио да Цетињу почне Шћепан градити пут с Гијеке у Црмницу. Прискочи му зди час, дође да види рашта се утјешила једна мина што су минеаџију ко-