Otadžbina

НАГОДНИ ИОКРЕТ

лој Европи,. само, разуме се, у много мааем размеру. Улога је њихова у оваким придикама племенита и надмоћност друштвена потпуно оправдана. Ади какву задаћу и улогу имају данас адвокати и иравници у Српској кнежевини, у земљи без каста и аристократије без великог притиска одозго и строге потчињеносги народне ? Имају ли они ма какву посредничку задаћу и чиме се може оправдати њихова егзистенција и друштвена надмоћност ? Код нашега народа у Војводини правници су и адвокати једини браниоци и заступници српскога народа од поплаве маџарштине; али на што су у Србији ова два моћна сталежа који држе да су позвани начеоници друштвенога покрета ? Без свакога околишаја може се сдободно и савесно казати, да ови сталежи, од како су у Србији нису никад вршили какву идемениту удогу, чиме би се њихов опстанак оправдао, а биди су увек и са свим нехотично против правих интереса народних, окивајући народни живот у све запдетеније и правној свести народној неприступне законске Формуде. За то су и једни и други још и данас прави дошљаци у Србији, који немају никаквог осдонца у народу, но шта више адвокати су у самоме народу преко сваке мере омражени и презрени. За што? Ни за што друго него за то, што је њихов опстанак тесно везан са народном несрећом, са многим и дугим парницама, апедатама жадбама, свађама, раздорима и т. д. и што је њихова дична корист да се у те ствари умешају и наводе завађене стране на дуга и тешка парничења у којима се једна од двеју завађених странака са свим у пропасти, а богме често така судба и обе постигне. Чптаоцу је познато како су некодико наших скупштина једна за другом захтеваде да се укине ред адвокатски; но по свој придицп у овим преддозима морадо је бити још неке умеше осим чисте мржње народне на адвокате. Осим овога адвокати и правници нису никад биди нити ће кад бити заштитници и браниоци народа у Србији, него су увек биди на страни јачега иди су заступади своје себичне интересе. Па шта бп друго и могди радити људи чија је егзистенција тесно спојена с неправидним народним развитком и незгодама? Дошавши у земљу реводуције и потпуне једнакости, моради су, ако су хтеди да живе, па хтеди иди не хтеди, да све више ремете природни ток народног развића и тиме стварају себи што више занимања. Из овога не ваља извести, као да су први правници и адвокати, који су нам дошли из Аустрије заједно са тамошњим законима и установама, имали зду вољу и рђаву намеру да обрну ток народног развитка у Србији кривим путовима па да су у том