Otadžbina

ИАРОДНИ ПОКРЕТ

сдожио, али хако нсто нема нн једног паметнијег човека који не би увидео грдну наивност оваког предлагања. Овако се исто може казати и за предлог о укинућу бирокрадије и реФормисању судске и полицијске струке. Мане су сваиојако јасне у друштвеној нашој организацији, но како ће се поправити подједнако су се показали инпотентни и народни представници и наши учевни правници. Све праведне жеље народних представпика и сви на свету параграФИ и правничке теорије не ће моћи досадашњим начином ову ствар решити, а да не нанесу још већу несрећу нашему народу, који је већ пресит несрећних унутарњих преврата. Уобразити да се може гомилама нових закона и наређења учинити каква год стварна реФорма, тако је исто бесмислено, као што је бесмислено предлагати, да се на мах укине и то „легалним" начином бирокрација. Ова је истина, надам се, позната подједнако свима свеснијим правницима, као и народним заступницима. Но и пак радикалне и легалне реФорме 1 са свим су могуће код нашега народа. Срећна поступна законска наређења, која би служила као мост преко кога ће се прећи пз садашњег у друго ново (или боље да речем старо народно) стање, која би учинила да старе мане помало изумиру а нове се више не нагомилавају, могла би подједнако задовољити праведне народе захтеве и не крњити чиновништву права до којих је легалним начином дошло. Чнталац ће се лако сетиги, да се овде говори о 1 Неки од правника, мојих пријатеља, држе: да ое радикалност и дегалност У појму никако не слажу, а тако исто поступност и радикалност реФормисања ; јер, веле, појам радикалиог реФормовања захтева, да се збришу све старе установе и нове се оснују; а ово се опет не слаже са појмом легалности. Овај правнички соФизам изгледа на први поглед са свим коректаи али кад се мало дубље у ствар загледа, одмах се покаже варљива нрирода његова. Друштвено тело, као најкомпликованији организам у природи, покреће се и развија у безбројним правцима и вијугавим путовима, који се морају проучити и сазпати, па тек онда према овоме покрету реФорме удешавати чији се значај једино у томе састоји, да се природном току друштвеиог развоја не стаје на пут разним устаповама које тај ток ремете. Но како за ово треба веома много проучавања поступпог и опазног ре®ормисања, то би се наглим оспивањем установа тек онако од рамепа прелазило само из једне заблуде у другу и на тај се начин трошила напразно снага пародна, које је опет противно сваком а камо ли радикалном реФормисању. Са овим можда не ће се сложити паши политичари, који држе да су добро простудирали и појмили нашу друштвену патологију а при том немају појма не само о патологији ■* него ии о пајпростијим функцвјама свога организма који је неисказано простији од друштвеног. Јадници, како би се застидели свога шарлатанства прописујући лекове друштвзпом нашем организму, који је у стању ненормалном , кад би само имали и најмање појма о раду кога се прихватају !