Otadžbina

528

НА ГРАНИЦИ

— Ако вам коњ није по вољи а ви тражите бољег! — рече сметењак. У мени ирекипе жуч, и пре него што сам могао размислити шта чиним, ударим му шамар да му је сигурно уво запевало. — Ја немам када да тражим бољега коња, алн ако ми га ви одмах не дате, убићу вас на месту, јесте ме разумели ? За тим га одвукох у шталу. За 5 минута беху амови на другом једном коњу, који ме је доиста као стрела даље одвезао. Ову епизоднцу само сам за то испричао да се види како је било местимице на оној поштанској линији кроз Србију, која је у овом рату била најважнија етапна линија. Чиновник бајаги, па не разуме какву смо нужду имали у лекарима на бојишту док му се не удари шамар као каквом распуштеном шегрту. Кад се тако поступало спрам вишег оФицира, ја како лп су нролазили поштом добровољци или други људи којима се хитало на бојиште? Причали су ми доцније да је ражањскп поштар од страха, који сам му ја задао, токорсе померио памећу. И ако сам знао да онакав човек нема много услова за то померавање, опет ми га беше жао, докле га опет несам видео у једној другој пошти, здрава и читава н онако исто сметењака као што јо и пре био. И ако сам услед енергичне рекламације добио у ражањској пошти врло добра коња, опет беше доцкан кад сам се кренуо и тако стигох у Алексинац у сами мрак. Целим путем од Делиграда видео сам како пламте дивна села „бугарморавска". Те паљевине казаше ми да је турска авангарда, организиране чете паликућа черкеских, дошла већ до Мрсол>а.... Кад сам стигао у Алексинац беше борба тога дана свршена. Ја зауставим кола пред зградом алексиначке гнмназије, у којој беше пољска болница и уверим се да