Otadžbina

532

НА ГРАНИЦИ

И око подне видели смо доиста густе колоне турске где се крећу с Горице. Око две хиљаде башибозука заноћи код саме мраморске ћуприје. Ја о свему томе известих мајора Светозара Хаџића, који је оздравивши од своје ране, коју је добио у мраморској битци, пре три дана дошао и примио опет команду своје бригаде у Тешици. 7- ог августа у зору моје предстраже опазе турско кретање. С' обсерваторије која је непрестано била на ономе месту, где је 23- ег јула наместисмо, кад се оно тукоше с Черкезима наши добрровољци, јави ми оФицир, да се на мраморском вису види око 15.000 војске. Да не бих претерао, ја телеграФишем Хаџићу у Тешицу да на ме иде 10.000. Ја узјашем на коња и похитам на вис, и пред мојим очима придође к оној маси Турака, за коју ми је ОФицир с опсерваторије јавио, још седам колона, тако да их је сад од прилике могло бити 20.000 л>уди. Ја ипак телеграФишем само 15.000. Трећом депешом јавио сам да их има 20.000 и да сам од непријатељског плана сазнао то да ће највише наваљивати кроз село Бресницу, да старим путем пређу преко Голешнице. Дакле исто као што су хтели још 23- ег јула. Пошто су се Турци прикупили на Мрамору, почеше наступати с башибозуцима и Черкезима. Иза те авангарде видела се још једна линија башибозука. По зади се спушташе седам колона низама. Муваше се, муваше неко време тако да се није могло видети на коју ће страну. Најзад око 6'/ 2 сахата нападоше на целу линију. Ја сам на тој линији од Мораве код Суповца до Голешнице имао свега шест батаљона (два алексиначка и 4 ћупријска) и четири лака 4 Фунтова топа. Као резерву за целу линију имао сам у Грејачу један смедеревски батаљон друге класе. Чим из турског маневрирања видех да су доиста наумили главном силом ударити на Голешницу, послах