Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

533

бугар-моравски батаљон у десно, а бањски батаљон који је био у Сечаници повучем у Суповац, на саму границу и уједно наредим да онај батаљон из Грејача иде право ка Голешници. Кад је тај батаљон био готово на по пута, добијем заповест од мајора Хаџића да га пошљем у Тешицу, за то га вратим, и заповест буде извршена. Међу тим борба је трајала на целој линији већ два и по сахата. Око 9 сахата Турци провале између Змијине главе и Голешнице, потиснувши моје десно крило. Сва села иза мога десног крила букнуше у пламен. Кад сам то видео наредим да и лево крило одступи на Грејач. Одступали смо под ватром, непрестано борећи се, и то у врло добром реду. Турци иду полако за нама и дотераше нас до Оризишта. Чим моји људи пређоше преко моста што је испод оризиштске механе на Турији, ја га запалим. Али Турци беху тако близу да су усиели угасити мост и око 11 сахата отеше нам механу, у којој је за живота јужно-моравске дивизије био наш штаб. Ја задржим моје људе на ивици села Тешице, ту дочекасмо и задржимо Турке, па их онда тако нападнемо, да су не само оризиштску механу напустили, него се вратише преко Турије. Сад су они били запалили мост и сад сам га ја угасио. Али не прође опет много а Турци се прикупише и на ново нападоше. Три пута тога дана отимаше нам Турци мост и механу, и три пута их ми од њих отесмо, тако да у вече кад омркнусмо, механа и мост остадоше у нашим рукама. Хаџић је са два батаљона смедеревска (један онај мој из Грејача) и са Мостићевом батеријом био на вису десно од мене и ту је замркао. Ми смо тај дан имали мало губитака, а Турци су на. оној пољани иза механе, где је био каваљеријски логор, кад је дивизијски штаб био у механи, грозно страдали од картеча мојих лаких топова. Тога дана по-