Otadžbina

534

Н А ГРАНИЦИ

кушавала је турска коњица да с десне обале моравске прегази реку па да ме ухвати с бока и с леђа, али ја пошљем два топа на саму обалу те је растерасмо. Ту ноћ преноћили смо испод Мачковца с оне стране ћуприје. Борба је трајала до 9 сахата ноћу. Око по ноћи дође к мени шеФ штаба, пуковник Комаров, са петнајест руских оФицира (међу њима беше потпуковник Дим. Караџић), и рекоше ми да су дошли по заповести главнокомандајућег , да одмах правимо и препад" на Турке. — Шта се хоће да постигне са тим с( препадом?" — упитах ја забезекнут од такове заповести. — Да се заплаше Турци, како не би сутра нападали! — рече шеФ штаба. У мало се несам од чуда прекрстио — Господине пуковниче, —- рекох ја — да сте довели какву свежу трупу, могли би извршити препад, али моји људи тукли су се данас од 6У 2 ујутра до 9 сахати ноћу, и за цело то време нису имали каде ни да се напију, а камо ли да једу и да се одморе. Ја их не могу узети на душу. У осталом ја и са свежом трупом не бих тај препад предузимао. Ми би преплашили само престраже турске авангарде, и док би се с њима чаркали дотле би се цела турска војска постројила у бојни поредак, и дочекала би нас тако, да не би знали како би наше батаљоне држали под руком у овоме мраку. Да сте нам данас послали помоћи, Турци не би видели Оризишта, а сада у место помоћи долази заповест да се с малаксалом од умора војском извршује препад. Прокопсали смо с препадом од 23- 0Г јула, те ћемо ноћас видети од њега хасну. — Дакле ви не ћете да извршите ту заповест? — Ја сам војник, г. пуковниче, и ако је гОла заповест, ја ћу је с места извршити. Али ако се ја као командант ове трупе питам за мишљење, ја сам отсудно противан такоме предузећу