Otadžbina

536

НА ГРАНИЦИ

Турци нас несу гонили. Они се задовољише Тешицом и Нозрином, која им села падоше шака усљед нашег одступања до Мрсоља. У вече В- ог августа дођоше к нама пуковници Јован Ђорђевић и Коста Протић, обиђоше војску и вратише се у Алексинац. Они нам беху довели три чете (( Књагињине легије". 9- ог августа је било борбе али мање, само на предстражама. 10- ог августа пред зору дође потпуковник Караџић са 4 шабачка батаљона 1- ,е класе, упућен од пуковника Косте Протића да мене смени, и донесе ми заповест да ја с мојом војском идем у мостобран алексиначки да се одморим У 8 сахата у јутру одем ја у мостобран и дадем људима одмор. Тога дана тукао се Караџић на Мрсољу и легија Књагињина ту је много страдала. Око 4 сах. после подне добијем заповест од Комарова да с мојим батаљонима одмах идем напред да сменим Караџића. Ја пођем, но већ сам близу мостобрана почео сретати поједина разбијена одељења наше војске и сретао сам их све док у Житковицу не нађох Караџића. Борба беше већ престала. Тога дана је на прћиловичким висовима командовао пуковник Рајевски. Ноћу, између 11 и 12 сахати дође ми Комаров у Шитковац и заповеди ми у име ђенерала да идем на прћиловачки вис, јер је Ра.јевски одступио са војском. Пођемо одмах заједно, и поведем моја два батаљона. Кад на прћиловачком вису затечемо Марка Милошевића с једним комбинованим батаљоном и батерију Ћаићеву. Они нам рекоше да је Рајевски био заповедио да цела војска иде на Ђунис, но како они нису видели да Турци наступају, то су они при свем том остали на позицији. Услед тога сутра дан ђенерал поздрави Марка чином капетана а Ћаићу посла таковски крт.