Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

537

При поласку казао ми је Комаров да ја остајем командант тога виса док не дође који старији. У зору добијем овакво писмо од ђенерала : Барем за три дана жив да не одступам с прћиловичког виса, а ако се за три дана одржим, обећава ми чин потпуковника. Ја му одговорим да бих се и без те обећане награде трудио да одржим моју позицију, али ако ми не пошље помоћи не ће се моћи ништа учинити. За то га ја молим да ми пошље помоћи. И ђенерал ми доиста у вече тога дана посла у помоћ пет батаљона и Шамановићеву батерију." Толико што ми је причао г. потиуковник Јово Поповић. Али војска турска која се беше упутила на Алексинац није ишла само левом обалом Мораве. 10- ог августа пала је прва турска граната с Глоговичког виса пред алексиначкИ карантин. Турци дакле беху и на десној обали Мораве дошли под сами Алексинац. Пре него што станемо причати борбу око самог Алексинца и њене резултате, добро ће бити да видимо шта су Турци радили од како паде Књажевац па до овога тренутка, да видимо по каквоме плану предузеше Турци своју ОФанзиву на Алексинац. У томе ће нам добро доћи већ поменута књига Карла Мајерса, који је непрестано био у турском главном стану. Он прича:* (< Пошто Турци узеше Књажевац, настаде пауза у операцијама, која је трајала равно 12 дана. Што се не наставља оФанзива у тимочкој линији, што се не настављају операције да се дође за леђа српској линији Алексинац — Делиград, то се у корпусној команди АхмедЕјубовој Извињавало тешкоћама у довлачењу хране и

" У поменутој књизи стр. 22.