Otadžbina

538

НА ГРАНИЦИ

маленом снагом.* Али ако је тако, онда је цео план ОФанзиве на Књажевац погрешан. Даља погрешка коју Турци учинише, то је, што нити гонише непријатеља, нити ее стараху да добију свезу са Осман-пашином војском од Зајечара. Јер у самој ствари цео корпус АхмедЕјубов логоровао је до 5- ог августа на Тресибаби с обе стране пута, и ниједан једини низам није послат у тимочку долину а камо ли даље. Само је ба.ши6озуцима иоверено да иоседну Књажевац, и они су — као што се није могло другаче ии очекивати — ту леиу и иространу варош оиљачкали и сиалили** 2- 01 ' августа стиже на Тресибабу дивизија Фазли-пашина (13 батаљона, 6 ескадрона и 3 батерије), коју беше послао Осман-паша из З^јечара да још боље ојача корпус Ахмед-Ејуб паше. 5- ог августа крене се цела та војска, али на велико изненађење свију, не преко Књажевца напред, већ преко Дервена натраг истим путем којим је пре три недеље почела оФанзиву на Књажевац. Ево шта је био узрок. За то време беше стигао Али-Сајибов корпус у Ниш, и сад се хтело, да се оба корпуса саставе * То је просто смешно. Читав корпус па малена снага према оној шаци војске српске која им је била на путу. Биће пре да је књажевачка одбрана улила мало рбшпекта силноме Ахмед~Ејуб паши! Г. Мајерс је прави трубадур Черкеза и башибозука, он је у њих просто заљубљен и у целој својој књизи кити их као какве јунаке. Међу тим — што рекао Хрватовић — паликућа нит' је кад год био нит' ће кад бити јунак. Они су били јунаци кад је ваљало стављати на муке наше заробљене војнике, кад је ваљало пећи и черечити лешеве њихове, кад су распарали живе жене и убијали невину децу, а да испред јунака беже као кукавице, то су показали у битци више Најеша у кршу, као што смо видели. Мајерс, да би оправдао своје љубимце Черкезе и башвбозуке, не стиди се измишљавати да су Срби на турском земљишту починили сва зверства, која су они за целога рата вршили на нашем земљишту, и ако то не може ни једним Фактом доказати. Они су у Књажевцу не само спалили сваку кућу, него су отровали и сваки бунар трпајући у њих људске или свињске лешеве, они су скрнавили наше олтаре, они су нашим војницима који беху погинули на бојишту одсецали удове тела, којима се име не може написати, и трпали им у уста, они су на сваки 10 корачаји у Књажевцу оставили по једну рашчеречену свињу да труне, да би отровали ваздух целе околине на далеко. Где су то чинили српски војници или добровољци на турском земљишту, г. Мајерсе?