Otadžbina

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ У Г 0 Л А К Од Бојника иде једна путања. једним билом шумарицама обраслим, на југ у село Лебкне, 2 часа далеко. Аебкне је велико село српско, у једној долини, на реци Јабланици, на левој обали њеној. Одмах преко реке дижу се планине, све огранци великог Голака, гњездо дивљег и неприступног Арнаутлука, у који сам данас намеран да уђем. Чим пређосмо Јабланицу, одмах се почесмо пети уз брдо, уз брдо, и тако четири часа све уз брдо до у село Бувце. Пут иде на југ, билом Шуманске иланчне. Донекле је наша војска просецала нешто мало пута, а одатле со иде, кроза шуму, све стазом, којом сада ми и кола протерујемо. Свуда, докле год око допрети може, виде се само брда и вртаче, и онет брда и вртаче. Земљиште је тако несретно издробљено, да га, мислим, нема нигде оваког Једно због овога, а друго што је у овим планинама живео сам чист Арнаутин, овај крај био је неприступан не само странцима и путницима, него и самим Турцима из Лесковца. Хан, који је пошао овамо с пратњом из Лесковца, допр'о је само до у Медвеђу, па се, од страха од Арнаута, морао вратити. 1 Бувце је велико село, а врло несретно место: све сама брда, и између њих страховите вртаче. Куће су

1 Наћп. Ке18е уоп Ве1§га<1 пасћ 8а1ошк, р. 34.