Otadžbina

588

ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА

да данас спреме све што треба: глогов колац, воде аџијазме и ајгировита врана коња, па сутра зором да траже (( криву јаругу" и гроб Савин — е да нађу како год. IV Зором сутра дан искупише се готово сви Зарожани, под онај орах пред Пурковом кућом. Спремљено је све. Чича Мирко ишао је до попа те га намолио да и он с њима пође. Пурко спремио свог вранца без белеге, још непочишћена. Неки Ненад осекао колац од црног глога и заоштрио га не може боље бити. Неки понели будаке и мотике. Кад већ оскочи сунце с копља, крете се сав тај народ да тражи криву јаругу и рачвасти брест. Уђоше у једну јаругу — истина, прилично је крива, али нигде бреста, и не познаје се да је ту могло бити какво дрво. Није то ! Пређоше у другу; у њој има брестова, по гдекоји је и рачваст ; али опет јаруга није крива, него пукла права — као под конац осечена. Није ни то ! Пређоше у трећу јаругу. Ту опет пуно рачвастих дрва, али ни једно није брест, него букве или друго шта. Јаруга је крива да кривља бити не може, али која вајда кад нема бреста. Није ни то! Уђоше у четврту јаругу — и крива и пуна све рачвастих брестова, али малих, једва најдебљему да има двадесет година, а куд је себе деведесет ! Није ни то! Већ почеше Зарожани да губе сваку наду; не могу наћи — сва им је мука узалуд ! Хајде да виде још једну јаругу. Истина подалеко је, али кад су већ пошли што му драго. Препентраше се преко једне врлети па се спустише у неку широку, голему јаругу. Изгледаше им доста права. Баш кад уђоше у њу, наиђоше једну букву — дебела је, голема, рекао би има јој сто година. Више др-