Otadžbina

98

НА ГРАНИЦИ

ватре. Тек сутра дан узели су ти војници своје пушке, а за време борбе разносили су барут но ланцу. За то време осу из нашег шанца картеч на Турке преко наших глава (јер ми бесмо мало у низини). Она три батаљона са којима сам огпочео плотунску паљбу, одржаше се у томе строју само неколико минута, али чим Милованови тоновн почеше одстуиати, ускомешаше се и онп, те наредим да поседиу мале брежуљке, којих онде доста има, па да лежећки пуцају. Но одступање 1- ог мачванског батаљона из шуме онако у нереду, доведе и ова три батаљона у неред, те тако морадох одступити с њима до главнога нашег шанца и до ивице од шуме, која беше иза нас, па ту се заустависмо. Та ивица шуме за нашим леђима није била даље од 80 —100 корачаји. Ту сам начинио овакав распоред: Г. Карановићу предадох други мачвански и посавско-тамнавски батаљон да са њима брани пут од Пруговца за Рујевицу и простор од шанца у лево. Ја задржах под мојом командом први мачванскп, поцерски и шабачки батаљон и заузмем простор од шанца у десно у виноградима ставивши себи у задатак да истерам Турке из стрељачког рова који нам при првом нападу с бока беху отели. Карановић искупи своје раштркане људе у шумици поред пута, па их онда понова распореди, начини с њима од оборених грмова барикаде на целом терену који је имао да брани, и стаде их бранити са- најжешћом ватром. Ја искупих моје батаљоне у заклону шуматовачког шанца, препоручих војницима да нападајући внчу (( ура" што могу више, и заповедих да сви трубачи неирекидно свирају (( Напред". Овде смо први пут почели да у самој борби вичемо (( Ура и као што Турци свагда раде, и зајиста ово викање имало је врло благотворан уплив на наше војнике. Ми наступисмо од шанца преко винограда напред пуцајући непрекидно и вичући (( Ура и а тако исто