Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

105

„Овако је борба трајала читав дан од I- 01, сахата после подне до 8/ г у вече. У 8'/ 2 сах. у вече отелисмо ми стрељачки ров од Турака по четврти пут, и ту смо остали. Борба је трајала још по сахата (до 9 ноћу). Тада се није више могло пуцати на поједине војнике или трупе турске, него смо пуцали онамо где с непријатељске стране плане пушка. И наше и турске гранате летеле су преко наше главе као звезде кад падају, остављајући за собом светлу пругу. На један пут чу се на турској страни нека дивља вика, њихове трубе засвираше, и одмах њихова пушчана ватра престаде. Усљед тога и ја прекинем трубом паљбу код наше трупе. Све се утиша. Не чује се ништа ни на једној ни на другој страни. Ми у стрел>ачком рову ћутимо, а Турака као и да нема. Ја дођем к' шанцу, нађем Милутина и наредим да се сви наши људи искупе пред шанцем. То се одмах изврши. Одредисмо предстраже на 80—100 корачаји пред шанцем свуд у наоколо, а остале војнике уведосмо у шанац и постависмо у 4 и у 6 врста, једно за другим. Тек што то извршисмо нададоше Турци у шуми дивљу вику, и стадоше пуцати плотунима. Посада из шанца стаде одговарати, топови из шанца отворише најжешћу картечну и гранатску ватру. Ми смо пуцали на ватру њихових пушака и топова. Овај изнснаднн напад трајао је свега 2—3 минута па га онда турска труба прекиде, и ми трубом обустависмо паљбу. Ово је било у 9 / г сах. у вече. Све се на иово утиша.