Otadžbina

В У К А Ш И Н

63

Угљеша и Гојко. Угљеша.

I Властела. Вукашин има право! II Вдастеда. И зар би омео тако зборити Г1ред гробом би се лажа сурвала Он жив остаде, то је довољно! Да живи Вукашин царев намесник! (Измешани гласови : «Да живи Вукашин ! Доле о' љнм» !). Кнез-Дазар. Стан'те господо! Саборисање није свршено. Поштујем славу сенке покојне Поштујем вољу силног Душана; А.Г мртви не 11в да нам прозборе Уз клетву Вукашинову, славни саборе, Доказа хоћу! Камо доказа? Ми смо доказ тај! На царевом смо били издаху Кад нам је брата Душан дозвао Кад му је силан нраво предао До смрти своје, докле буде жив Уз Уроша да му номаже Тако је, господо, то јамчимо ми! Адтоман. Пред сабором сам трећи сведок ја! Кнез Лазар. Ха, ха — ха! Троица јамче, чусте л', господо? Троица споре целом сабору Ма има л' јоште у сабору том Који би Вукашипово право бранио? Угљеша, Гојко, браћа рођена За свога брата морају гласати Докази њини овде не важе Камо другога? Патријарх. Па царевој сам се смрти затек'о Вукашина је тада дозвао, Намесничко му право предао До пунољества младог Уроша Нека му буде од помоћи тек. Цар Урош онда беше врло млад Седам година прохујаше сад Цар је пунољетан, њему не треба Вукашинове више потморе Државној цељи да га поведе. Вукашине, доста си владао