Otadžbina

64

В У К А Ш И Н

Ну одреци се права вечитог Које ти Душан никад не даде! Не ћеш ли, свему нека буде крај У име овог светог сабора К'о бунтовник ћеш бити оглашен. (С поља граја, утрчи витез с мачем.) Витез. Господо ! — Светина се буни, хоће унутра Хоће да свога цара поздрави Чујете л' како грме гласови: „Да живи Урош ! Цара хоћемо !" Они се плаше ваше препирке! Патри.јарх. Мачем улазак брани витеже А сабор ће се скоро свршити! (Граја о поља : «Да живи цар ! Доле о Вукашином!» — Глас витезов «Даље светинов!) Вукашин. Хеј попе, ти си дивно развео Кад си ме у те мреже уплео Ма Бог и душа не ћеш продрети Тај свети завет клетву искрену Овим ћу мачем знати бранити ! Драшко. Мачем бранити ?! Јесте л' га чули, славна господо ! Против светиње против сабора Вукашин је мача подиго Доле са њиме, ми смо издани ! (Ваде мачеве, одвајајући се еа две гомиле, у том се улазак провали и гоиила внтезова јурне унутра са виком; «Доле с Вукашином!») Урош (међу њих.)

Вукашин. (Вукашин, Угљеша, Гојко и Алтоман одлазе љутито — за шима сви. Црква је празна а иза стуба излази Влатко, и ступа пред гроб Душавов).

Доле мачеве! Пре бих се своје круне одрек'о Него ли вашу крвцу левати! Окупа је круна, то ја добро знам За коју сте се славно борили Ма скупљи ј' пехар, скупљи дворови У којим људска крвца борави! Вукашине, реч је последња Намесник мени више не треба! Нек ги је хвала, хвала велика Крај мене шго си себе мучио Од тебе сам се добру. учио! Изгубих овде свету заклетву На другом ћу је месту тражити