Otadžbina

66

В У К А ш и н

Нестор.

Влатко. Нестор.

Вдатко. Нестор. Влатко. Неетор.

Влатко.

Нестор.

Влатко. Нестор. Влатко.

Нестор (сам.)

Само полако, К'о да сам чуо ноко кораке Где моме трагу хитро следују! (Пође вратима.) Где ћеш ? Већој сигурности. (Затвара пх.) Тако! Оами смо сад Овамо руку, ја сам њојзи рад. Сигурно празној не. Е врага! И тај погађа све. Ал' није чудо, то је грчка крв! Ниси заборавио за што сам те звао ? Да заборавим ? Болан јесил' луд ? Да заборавим злато сјајано Што ми га пружа твоја десница 1 Е добро дакле, још кроз који час А знам да дуго нећеш чекати, У ово доба увек долази Очевом гробу, да га целива. Ал' добро пази, нож је сигуран Јел рука Добра ! ? (Даје му новце.) Ко твоја Влатко! Ја сам вичан том За злато да проспем туђу крв Па да те не знам као земљака И твоју бих мог'о нродати! Зликовче! Шта велиш друже ? Не знадох да се умеш шалити; Ал' о том доста ! Дакле спремај се Вудеш ли знао добро згодити Од Вукашина ћеш даргС добити Сад збогом остај! Ајдмо срећицо Та. до сад сам те жељно тражио Сада те нађох, право ћемо њој. (Оле) Збогом јуначе!.... Вукашин је пао. за то овај миг Како бих танке мреже исплео Да би се паук по њој попео. Он паде, и само ја што га могу дићи Да једним махом оног оборим Кога је данас народ подиг'о