Otadžbina

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛА.ЗАРЕВИИ

како би могли иселити се из Србије, и тек тада да ратује." Међу тим збили су се у Босни догађаји, који су имали врло великог утицаја на политичку радњу Стеванову и још га јаче зближили са Жигмундом. Поменули смо да су босанска властела збацила (1404) крал.а Остоју, што је се измирио са Жигмундом и признао . врховну власт угарску над Босном. Нови краљ Твртко II Твртковић, незаконити син највећег владаоца босанског, Сте«ана Твртка I, прими страну Жигмундова противника, напуљског кра.,1.а Бладислава. С тога Жигмундо одлучи, да силом поврати угарски утицај у Босни. 2 маја 1 405 знало се и у Дубровнику, да „велнке конске прнпрлвлгх", а у писму свом од 31 истог месеца Жигмундо изреком вели, да ће с војском против ,,нраљввине Рћмв или Боснв, да исарави и васаостави гра.ницв своје краљевине", (Кас1 IV, 84). И доиста, негде у септембру 1 405, 28 ударе две угарске војске на Босну: једна на Бихаћ, а друга на град Сребриик. Ова војна није пмала великог успеха за угарску војску, која је пре новембра морала оставити Босну, а само је град Сребрник остао у угарским рукама, и у њему се држала угарска посада. Да угарска војска није најбоуве прошла у Босни, види се нарочито из одговора, који је дубровачка општина послала у Новембру 1405 године, на писмо великог војводе босанског, Сандаља Храњића. У том одговору вели општина, да јој је мило било, кад је видела из писма * 2 ' Ове исте повластице потврлила је, 29 Декембра 1405, у Вучјитрну, го-спођа Мара Браиковићка и њени синови. Моп. 8егБ. 269 — 272. О иом.>рским тр ■ говима и сланицама Бранковићи веле: «Ако нам бог помогне, те буде онуде наша држава, куде су били тргови и сланице у прве господе и цара Стевана, ту да буду и сада.» Моп. 8егђ. 271. Да је у ово доба вођен рат, види се и из писма општине дубровачке, које је 5 октобра послала Сандаљеву човеку, жупану Томиши, и којим му допушта, да може по својој жељи, доћи у њихов град, ако му „БНД6 К(Ш М€КОЛ1Л <ОД1> НГ(>ћСК& К011СК6 8 Пуц. I, 66. — 22 окт. исто је допуштеио кнезу Павлу Раденовићу. Иуц. I, 69.