Otadžbina

ДЕС110Т СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

његова, да се краљ, херцег Хрвоје и остали дубровачки пријатељи у Боснп находе (( н докр« стзшнм) н докрн нфлннк)", па додаје: (( Шго нам за Угре иише ваша милост, сведок је онај који је творац свему, да бисмо се радовали, кад би сви народи колико их је год, с босанском државом били у свакој доброј љубави и миру, а нарочито Угри, јер ио вашој милости у сваком вашем добру били бисмо и јесмо и ми учесници ". (Пуц. I, 70. Упор. Нас1 IV, 86-87.) Овај пеуспех и непрестани нападаји Босанаца на угарску иосаду у Сребрнику покрену Жигмунда, да после годину дана, из нова удари на Босну. То је могло бити у августу 1407, јер 12 септембра находимо Жигмунда у војном стану а близу града Бобовца и (ргоре сав1гит Вађипсг), а 5 октобра а иокрај реке Врбаса " (шх1а Диушт Огђасг; Епде1 в , 1ос .сИ;, 358). Иападај угарске војске био је, по свој прилици изненадан, те јој се Бошњаци у први мах, нису могли озбиљно одупрети; ман. ако је ннсу намерно пустили, да уђе дубље у земљу. Но »ма како било, Жигмундо је, или из страха да га прикупљена босанска војска са свим не опколи, или због оскудице у храни, или због ма какве друге недаће, морао оставити Босну пре свршетка октобра, јер 29 овог месеца општина дубровачка, у одговору на писмо босанског војводе Сандаља, вели: (( Што пншете господннл крма Жнгмвндл, герв понде нргко ск ксмћ, колга н хотиш.к: кожше кнло 1е. н нлмк (|е) много дрдго, дл мепо кн н ннмн крш> не каде се пролнлл". 29 Уверивши се по други пут, да се Босна не може лако савладати, Жигмундо се стаде озбиљније спремати Ј9 Пуц., I, 90—91. — Рачки ппше (КаЈ IV, 95), да вије нп ове годпно дошло до рата између Жигмунда и Твртка II, дршећи да је град Вађипсг сеио бинец у крижевачкој жупанијн. Да је било рата и 1407 г. разабире се још из писама у 11уц. Спом. I, под бројевима 103, 16*ј и 168. Издавач је, по моме мишлењу, ирочитао Вађипсг место ВаЈшуег или Вађиусг (да се v прочита као п, није редак случај). Да пак сазСгит Вађипсг више звучи на град Бобовац, него ва село Бабинец , свак ће признати.