Otadžbina

Н А Г Р А н и ц п 87 летпо као стрела уз шуматовачки вис, који је са свију страна стрм као глава шећера. Разуме се и цео штаб јурну за њим у највећем каријеру. Од прнлике у средпни те необичне стрмени, на којој је с једне стране узанога пута јаруга, а с друге стране као зид исправљена стена, мој се коњ стропошта па нос, а ја прелетим преко његове главе. Па оиакој стрмени нико није могао зау-ггавпти коња из највећег каријера, а због стене и јаруге нпко нпје имао куде обнлазитп, те тако, цео онај део штаба и свито којп је за мном бло, прзјурн иреко мене и мога коња. Мпслпо сам да ми ни једна коштица не ће остати на месту, и када цела та олуја прејурн преко моје главе, чудио сам се да ми се ннгпта иије догоднло, да сам могао устати, подпћи коња п на ново узјахати. Само ме десно колено побољеваше, јер се у паду бејах иа њ дочекао Ја несам могао да појмим како сам могао тако срећпо ироћи, док ми једап каваљеријскн офнц ф пе рече. — Коњ је врло паметно живипче. Инкад он пеће згазпти човека којн ленш на земљи! Кад сам и ја стпгао на врх Шуматовца, ђеиерал је био већ пред мостом, преко кога се улазило иа капнју шанца. Ту одјахасмо и ђенерал нареди да сви коњн остану изван шанца на западној падиии Шуматовца. Ми уђосмо у шанац. На уласку дочекао је ђенерала командант шанца, капетан Живан С. Протпћ, којн јз изишао на рапорт онако исто „а^гатш". онако нсто чпст н кпцошког држања, онако исто пријатна права војпичка иојава, као да јо па каквој београдској паради с пнјонерским батал,оном"; беше га мнлпна гледатп. У шапцу нађосмо три чете пешака другокласаца. За тпм капетан Шнваи Протпћ представллшо главпокомапдајућем поједнне артил.еристе народно војске, који