Otadžbina

88

НЛ ГРАНИЦИ

су се у канонадама носледњих дана нарочито одли ковали. Черњајев је свакоме сопственоручно прикачио медал.у за храброст на прси, и свакога је пољубио у образ У то дођо у шанац капетан Илија Ц. Живковић и престави се Главнокомандајућем као заступник команданта шабачке бригаде. — Харашо — рече ђенерал — у вас скољко баталионов ? — Пет батаљона, г. ђенерал, и у њима 1905 бораца с' пушкама! — Ну, п как распоредилис? — Са првим мачванскпм батаљоном посео сам шуму на оном вису. Две чете дао сам у строљачки ров Три и по баталзона чекају вашу заповест г. ђенерал! — Харошо. Остантес с етим три с' половиној баталпона там гдје остановплис. и подаждат даљших приказанији! Капетан Живковић салутира, окрете се на левокругом, и оде на своје место. Алп не прође ноколпко минута утрча у шанац поручик Мплутин Карановнћ па право Чорљајову. — Г. ђенерал, јављам покорно да сам по заповестн мојега брпгадног команданта разместио један батал^он у ланац у оној шуми а две чете иза ланца на крплима, радп потпоре. Том приликом видео сам на дурбин да Турци наступају право к нама са три ланца и са десет смакнутих колона. Од прилике можо их бити 10—14 хпљада људи! Најдаљо за 5 минута појавиће се непријатољ из шуме Јсдва Карановић беше свршпо рапорт, готово у исти мах зачу се гласна команда капетана Живана: — Први топ, пали! После неколнко секунада грмну први топ од опа два што беху постављени па источиом сегменту шанца, и у нсти мах потрчаше псшаци на своја места.