Otadžbina

16'

БРАТО МАТО

239

крију од осталих људи. Од неко доба почели су звати и они један другог: (( брато Нешо — брато Мато!" Често се нађе какав ђаволан те рекне: (( 0, људи што је овај наш Мато дружеван! Док би покојни Јанко — не одмицаху један од другога; сад опет — Нешо Срндаћ!..." Нешу су прозвали (( Срндаћем," што је висок, кракат, окретан и брз. Беше то човек веома куражан, доста досетљпв — истина не онако као брато Мато, али тек досетљивији од многих. Био је поуздан за чудо. За свог пријатеља учиниће свашта. Умео је ћутати и чувати сваку тајну; слободно си могао њему казати — остаће тако поуздано као под каменом. Кашто је имао обичај и да слаже. Алк слаже тако вешто и лепо — да свак, па чак и он сам, мисли да је истина. Нешо је често бранно брату Мату, кад га окупе задиркивати што је готово са свим забаталио своју коларницу. Мату је опет свуда хвалио , како је то добар вредан , милостпв човек. Често би додао онако уз реч : <( Ала би то био добар, ваљан домаћин, да само има своју кућу, сиромах! в III Једно јутро уз Међудневицу беше пошао брато Мато горе кући Јанковој. Иде тако и ћути — нешто се замислио; и не чује где га Нешо већ неколико пута зовну ; <( Брато Мато ! о, Мато ! чекни де, море , -заједно ћемо !" Мато се чисто прену и осврте се. Нешо га већ стиже, насмехну се па рече: (( Колико вичем, добар чоече, а ти ништа! — Вере ми нисам чуо, одговори брато Мато. — Ниси зар оглунуо? — Оглунуо нисам; тек бејах се нешто замислио.... бог те веси где ми је памет била! рече Мато и одмахну руком.