Otadžbina

БРАТО МАТО

241

— Вала , брато Мато , није јој за нужду ни да се удаје Ето тек је прошло пб године од како је умро покојни Јанко, не би баш ни леио било да ита. Нек почека, наћи ће јој се прилика и овде ; има, вала богу, љ удивредних и честитих", рече Нешо и погледа испод ока Мату. У том наиђоше већ према кући Нешиној. (( Ајде вамо, брато, да попијемо по чашуракије, понуди га Нешо окренувши својим вратницама. — Вала ти, брато, као брату, рече Мато. Нека стоји други пут; нешто ти нисам оран за ракију. — Збиља, оди да попијемо коју, понови Нешо стојећи на вратницама. — Не могу ти вала ни окусити, рече Мато. Нека други пут, лако ћемо иити..." И одвоји се те оде најлак горе кући Смиљиној. Нешо погледа мало за њим, махну главом, уђе на вратнице и замче кроз вотњак кући својој. Снаша Смиља беше тај дан нешто разговорна. Мало — мало па тек запита што брату Мату или му стане причати што. Мато опет беше нешто збуњен и карли, што одавно није. Кад би пред ноћ, он се спреми да иде, по обичају, доле у село. Снаша Смиља устави га да се мало одмори и изнесе му мало ракије , кад већ неће да остане да вечера. Опази она, где Мато нешта тражи , чибучић му у зубма , лулу напунио само да припали; али једнако пипа око појаса, завирује око себе, поред столице. Она га упита: (( Тражиш ли што, брато? — Та где ми је чибук...? — Па ето ти га у зубма ! учини снаша Смиља и насмеја се. — Нуто, одиста у зубма ! зачуди се Мато. Бог с нама!.."