Otadžbina

298 СЛИКЕ ИЗ ЈЕВРЕЈСКОГ ЖИВОТА НА ЈА.1ИЈИ БЕОГРАДСКОЈ

највећа ужЈфбаност и неарекидан рад. Од рана Ј5'тра , до мркла мрака, н е види се ништа друго, до прања и лужења. Кастроле, тепсије, лонци износе се из тавана, где су изолирани преко читаве године, да не дођу у додир са квасним тестом, и мећу се на жар или се шаљу на калајисање. Судопере јадне, изгледају за то време, као атлети у надчовечним напорима. На осам дана пре ,пасхе", собе су већ изрибане, као никад преко целе године, и нико не сме што у њима јести. Зато,излазе у авлију или у кујну и ту ручавају и вечеравају. Квасац не уноси се већ никако у кућу. Сад почиље најтачниЈи рад: прављење бесквасних хлебова, в маце". На жалост, пре кратког времена , набавила је овд. јеврејска општина од некуд неку машину чији ваљак пстискује и избацује в маце <1 као штампане плакате. Боже мој! како је то некад друкче било! Сад раде на машину три одрпанца са сокака , а пре скупе се по двадесет здравих , лепих девојака у пет , шест кућа , које имају у својим кујнама Фуруне, па од њиног кикота, весеља и рада оживи читава махала. Као да још гледам ону грдну Фуруну, како је разјапила своје жарке чељусти , лижући својим пламеним језиком усне (опростите ми ову метаФору, али је то и моја рђава навика која ми је већ очупала бркове); оне дугачке астале на којима девојке засуканим рукавима ваљаху тесто и бадаху у извесном ритму в маце." Овај посао вршаху оне окретно и ражареним образима весело попевкујући шпанске романсе , које су им претекле још из Шпаније. За нас децу бејаше то прави идилски живот. Али сад, поручи домаћин нужну количину „маца" и на уречено време донесе им се кући, као да је обичан галантеријски еспап. Само сиротиња штедње ради скупља се још код напуштене какве Фуруне и справљају себи заједнички маце. Кад је реч о сиротињи, да напоменем један човечански обичај, који се строго врши. Брашно за „маце, а мора се по нарочитим прописима самљети, зато и скупље кошта. Да би ослободили сиротињу од овсг издатка, општина јеврејска набавља сваке године среством прикупљених прилога извесну количину брашна и раздељује међу сиротињом, по три оке на душу без разлике старости. Приближи се и свечан дан. Једне ноћи пред „пасху", излази домаћин са својом чел>ади, која му светли лучом напред, по подрумима, шталама, јамама и неолепљеним зидовима,' и завирује свуда Јевреји сматрају за грех газити или бацити на земљу хлеб и .шстове јеврејских књига и свакп, који наиђе на њих, дигне их, пољуби и метне у какву рупу на зиду. У спнагоги има једно грдно смештите за депане и старе јевреЈСке књиге, које се сваке десете године у гробље затрпавају вГенвза« уз највеће Еесеље н пировање.