Otadžbina

СЛИКЕ ИЗ ЈЕВРЕЈУКОГ ЖИВОТА НЛ ЈалИЈИ БЕОГРАДСКОЈ 299

да нема случајно које мрвице хлеба, па код сваког кутка почисти мало једном метлицом од гушчијег пера. Чим сване, а „Самае" (црквењак) заиђе са једном великом путуњом по кућама и прикупља Фишеке, где су скупљене те мрвице. Превали и подне, а деца умивена излазе у дивном шаренилу из кућа. Ретко ко, да се није поновио. Започне се парада, која пробуђује код ових невиних створова прве осећаје поноса, зависти или блаженства... око пет сахата отварају се врата ручаонице. Каква грдна промена у овојсоби! Необична чистоћа и засењиви сјај светњака, ножева, кашика и осталог металног посуђа на великом столу у сред собе, као да иодухује неким празничним свечаним миомиром. Али што деци неку особиту потајну радост чини, то су оне многе чаше поређане на једну послужавницу, које ће се напуњене вином до врха искапити до десет пута, кад започну церемоније „седера." То је ваљда зато , што се преко године сем суботом и празницима, не уноси вино у кућу. Око иола седам сахата разлеже се глас „самаса": приђите вечерњи ! и верни, добро окупани у амаму, у чистомрубљу, махом у папучама хитају у синагогу. Храм је добро почишћен, клупе изрибане, полилеји у највећем сјају, и дупком пун. Олужба не траје дуго и најважнији је њен тропар псалм Давидов : камен што зидари одбацише, постао је троугоном основом. Чим се пусти синагога, сви се разиђу својим кућама и поседају одмах за сто. Наступи час, да се чита „седер." Како је ова церемонија врло карактеристична за овај празник, то држим, да ми се неће замерити, ако се ту мало дуже зауставим. III Над трпезом виси лампа осветљена са седам стењака. Сто је потпуно постављен и покривен једним јерусалимским застором, везен шареним вуницама и пун побожњих изрека. Сваки има пред собом једну књижицу у меком повезу, у којој је збирка песама и молитава. Само домаћин има један молитвеник обичан са сребрним масивним корицама, или од везене кадифе, који свака млада свом младожењи као иоклон уз прћију доноси. Ова збирка песама и мудричења зове се „Агада". Сви седе с покривеним главама. Пред домаћином налазе се три бесквасна хлеба и један велики послужавник на коме рекао би, да је цео „зелени венац". Мале лаћуге , нершун умочен у сирће, рен, празилук, јаја, урме, једно нарче меса на костима и нека чудновата смеса од бадема, јабука и цимета. Свака од тих ствари има свој наивни значај. Она је смеса амблем глине