Otadžbina

300

СЛИКЕ ИЗ ЈБВРЕЈСКОГ ЖИВОТА НА ЈАЛИЈИ БЕОГРАДСКОЈ

креча и цигаља, што Јевреји прављаху као робови мисирских Фарауна, зидајући им горостасне пирамиде и тврде градове „Питом" и в Рамсес. (< Оирће, празилук, рен, лаћуга и першун представљају символ беде и горчине ропства. Оваки има аред собом чашу до врха наауњену впном. Ове ноћи, точи се искључиво црно вино, које подсећа на јеврејску крв у чијим се потоцима купаху Фараони. На један пут дигну се сви и домаћин усрдним јаким гласом, држећи један бесквасни хлеб у руци, започне в Агаду. (< „Ево," такав је био хлеб што су га наши праоци јели у Мисиру. Ко је гладан, нек дође да једе ! Ко је оскудан, нек дође да пасху с нама проведе ! и т. д. За то време стоје врата широм отворена. Оећам се, да ме је као дететом, овај свечани тренутак прожмавао хладном језом и да ми се коса на глави кострешила ; јер нам причаху, да у том часу јеврејски патрон Елијау Анави (пророк Илија) улази невиђен на врата и поквашује своје усне у нарочито за њега спремљену чашу вина и благосиља кућу својим присуством. Пророк Илија умножава се у бесконачност, јер, веле, он улази као ванредни Божији посланик у исто време у све јеврејске куће, где се чита „седер 11 . То је иначе доброћудан старчић, који не пропушта ни једну домаћу гозбу и који обично долази инкогнито прерушен у облик каког путујућег сиромашног „хахама® (мудраца), према коме се јеврејски домаћини натичу у гостољубивости... При читању „агаде 11 деца запиткују оца, код сваког става или обреда, зашто је то ? а он им одговара из књиге: „Ми бејасмо робови у Мисиру и вечити наш Бог извео нас је из Мисира мишицом моћном и подашном руком". Затим долазе нека сколастичка резоновања из „Талмуда" без икакве везе једна с доугом. Ја нисам читао „Талмуда" али судећи по сличним изводима, то мора да је најнеразложнија умна спекудација , којој су се могли посветити само беспослени теолошки и мистични мудраци... Кад се сврши први чин „седера", долази вечера, која не траје дуго, јер после ње наставља се други део „седера". Домаћин узме она три хлеба и преполови један у знак прелаза преко црвеног мора и осече сваком по један залогај који се превуче једним слојем оне чудновате смесе и поједе скупа са једним листићем лаћуге. Оваки отужни залогаји узимају се са малим варијацијама пре и после вечере, али срећом, готово после сваког, следује искапљивање чаша с вином. Затим се обичним синагошким ритмом промумлају они дивни Давидови псалми (115,116,118 и 156). Необичне дозе бојенчг вина почињу производити своја дејства, деца већ рчу по столицама и миндерлуцима ; жене су сане, а људи се мамурно протежу и једва се до-