Otadžbina

320

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДа

прописа, који би ограничавао број војске српске, докле г напротив, такви прописи постојаху за Румунију. Прокеш се није дао лако убедити, да је влада у Србији консервативна, као што је Игњатијев мислио, да је успео убедити његовог министра, гроФа Рехберга у Бечу. Но тамо, тврђаше Прокеш, не познају право стање ствари већ се ослањају на извештаје Гедела, свога консула у Београду, који, као нов, види само њихову површину, докле, напротив, генерал Филиповић, који станује у Земуну, зна све боље, а он држи, да је непријатељски дух, који се показао у скупштини српској спроћу Порте, дело саме владе; да скупштинари. прости сељаци, и ишту и дају само оно, што влада хоће; па да и дух беседе, у којој се кнез хвали народном војском, и револицијонарни дух адресе скупштинске имају један исти извор. Мање отворено али у истоме смислу, говорно је Прокеш и пред-а-мном о извештајима Геделовим, који му вели, пише, да ствари у Србији узимају добар правац, да се кнез бави озбиљно пословима земаљским у духу солидности, п да љубав у земљи расте за њега „Наравно, додаје протрвени старац, својим глумачким начином, наравно, Гедел је нов човек, који не улази у појединости, али ја љубим ове општности, које ударају у очи." И поред свега тога, што ове општности пред-а-мном љуби, аустријски посланик предлаже рускоме пројекат акта ; којим би се кнез српски на штедљив начин позвао, да се бави администрацијом земље, а да се остави политике. Но и тај предлог његов прошао је као и први, Аустријски посланик имао је заиста нека упутства од своје владе, да се са руским договара, јер се и мени изражавао, да њих двојица „корачају договорно", но ближа измена мисли показала је, Дд, ако би се они и сложили у стварма румунским, далеко су били од тога да и српско питање подједнако схватају.