Otadžbina

ПОСЛЕ ЕОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

325

Србију. И на обалама Црнога мора и на бреговима Саве п Дрине виђали су се покрети, који су подсећали на негдашње пресељавање народа. Све је стремило у своја природна јата. Драговољно би Србија била отворила недра својој деци, коју је „свирепа бура страхпно расејала" ; но не би ли она тиме и њихову и своју будућност само поткопала ? Је ли се могло и помислити, да би се тако огромно исељавање могло догодити противу воље или и без суделовања турске владе ? Кад Срби напусте своја огњишта. већином дуж границе кнежевине српске, ко ће доћи, да их заузме ? Ја примнм налог да захтевам од Порте, да заустави ову навалу сиромашних породица, које мала и оскудна Србија нема чиме да прихвати. Но ја још не бејах ни изговорио, што сам имао рећи, а вел везир прекиде ме питањем : (< А зашто сте их звали, иа их сад не примате, пошто сте им онако леп мамац показали, обећавши им и волова и новаца и сваке помоћи?" И заиста, 10. Фебруара био је у Србији потписан, а 2. Марта (1865) обнародаван „Закон о насељавању странаца" који је досељеницима на сваку оскудну породицу, стављао у изглед : 1., Три дана чисте земље, а толико исто за крчење ; а ако је кућа задружна, на сваку ожењену главу још по једну трећину овога простора земље ; ' 2.. готову кућу од бар једне собе и кујне с простором око куће од 500 ; 3., два вола, једна кола, по две козе или овце, и по једну крмачу; 4., по једну сикиру, две мотике, два трнокопа и једну косу ; 5., по 120 гроша у готову;