Otadžbina

ПОСЛЕ еомбардањ А београда

331

Наш одговор био је поткрепљен побудама. Он гласи, да влада кнежева жали, шхо не може да прими, за свога комесара, подожај назначен у ноти Портиној, пошто кнежевина, по својој аутономији има право, да сама. собом иредставља, своје интересв приликом сваке промене, која би се уводила у међународна телеграФска уређења, која данас важе. Од тога времена и Србија п Румунија редовно су заступљене, на телеграФијским међународним конФеренцијама, нарочитим одасланицима , који се, по праву и положају, ни у чему не разликују од представника осталих европских држава. Докле је Порта овако покушавала да стесни нашу државну аутономију, доклеје куповала најбољег оружја, набављала лађе оклопнипе за Дунав, градила стратегијске путове, поднзала живе ограде око Србије : чинила је и наша отаџбина своје. Но недовољна средства, којима она располагаше, не допуштаху јој, да своју снагу развија у равној мери с Портом. Да је још све оно извршивано, што је Порта замишљала, она би спрам Србије могла заузети опасан положај; но много је у ње остајало у стању пројеката, докле је, с друге стране, оно мало што је у Србији спремано, носило на себи карактер озбиљности као и све, што ]в кнез Михаил радио. У ово време предузимане су, с наше стране, озбиљне мере за усавршавање народне војске и вршени повећи послови у војеним радионицама у Крагујевцу и Страгарима. Тада је кн. Михаил ступио у братске везе са кнезом Црногорским Николом, примивши се кумства, које му је овај понудио, п скопчавши са њим ближе, поверљиве одношаје. У опште, колико је Србнји недостојало материјалних средстава, да своју снагу умножи, толико се кнез трудио, да празнине попуни полптичним везама, које је сновао по целом полуострву балканском. Ако време и није оправдало његове напоре; ако и није могла