Otadžbina

332

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

оживети лига источних народа, коју је он соремао, његова је радња имала вазда утицаја на одлуке Отоманске владе. Он је у земљи га]но осећања патриотства у свакој ирилици, дајући собом добар пример и приносећи од свога имања не мале жртве на војено оснажење отаџбине. И што овога ^кнеза -патриота нарочито карактернше, то је, што је за његове жртве слабо ко што дознавао изван његове неиосредне околнне. У ово време пада и један догађај, који заслужује, да се на њему позабавимо, колико што је племенит и узвишен, толико и што је био предмет критике и страховања у Цариграду. 24. Марта (1865.) изиђе указ, којим кнез наређује. да се те године прославп педесетогодишњи спомен Таковског устанка, и у место Цвети. да се свечано држи о св. Тројицама (23. Маја) у Топчидеру. Велики размак времена. који се протегао између дана наредбе и дана прославе, остављао је маха и живом уображењу истока, и политичним комбинацпјама запада, да догађај увећају, и под његовим утиском да држе унравне кругове турске у забуни и трзавици. Коло су повели Али-Риза-паша, мухаФис београдске тврдиње, и Бл^-нт, заступник енглеског конзула. Они су јавл>али у Цариград, да у Београду постоји (( тајни одбор", који спрема свегковину ; да ће на свечаности бити гостију и изван Србије, који су с кнезом Милошем суделовали у рату за ослобођење њено; да ће се развити велика парада од народне војске; да ће кнегиња Јулија бити у црногорском оделу, па додају, да се боје какве експлозије овом приликом, или и саме намере, да се на град наиадне. Само претерана ревност могла је налазити, да је и онде потребан (( тајни одбор", где сама влада јавно обзнањује п руководп светковину, износепи на видик и ирограм њен ; само незнање могло је замишл.ати да има