Otadžbina

96

ратни дневник једног другокласца

10 јуна 18 *6 године у трстенику Логор поред Мораве. Данас се скугшсмо сви II класе војници, са комором на зборно место овде у Трстенику. Сви смо понели целу војену спрему, по двоје преобука, онанака, чарапа, назувица и т. д. као и хране за три дана. Све ово лепо је смештено у торбици, која је упрћена на леђима, са прекрштеним увезачима преко рамена и груди. У 8 часова пре аодне, по заповести г. Илије Ћирића командира нашег, засвира се : „збор", на који се позив сви у ред скуписмо (ми комисари с комором). Прозив се међу нама учини На неколико минути дође батаљони свештеник Г. Петар Поповић (свештеник Рибнички) у одело обуче се и отпочне свећење «водице". У батаљону се отпоче жагор. «Ово нас оиевају " ! па и сам знајући за освећење водице, при којој сам одговарао јектенију и друго што, доста сам из прва посумњао али пошго се сврши и водо-освећење» и покрописмо се, онда тек се увери да није исгина што народ буни ! По водо-освећењу бесмо сви од свештеника по заповести више власти без заставе заклетиИ По заклетви, трајало је још ;једаи час <( вољно", па се у име Богкије око 10 часова — са поздравом„Збогом" на пут у Крушевац — кренусмо. Од логорног места, вашаришта, путовали смо сви у «маршу» за четврт сахата, а за тим (( вољним кораком" — све до првог села Рибника, у ком на пољу пред црквом задужбином кнеза Милана М. Обреновића II одмор с ручком учинисмо. Одавде хтедосмо пре поћи, али лепа кишица с грмљавином задржа нас до 12 часова (у подне). Пут вољним кораком и даље настависмо, где где одмарасмо се и једва у 8 часова у вече у Крушевац на марвену ппјацу стигосмо а под зидинама Цара Лазара.