Otadžbina

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГО КЛАСЦА

Путем беху многи од војника застали а нарочито они, који нису путовали иешачки па у првом путу већ се подбили ; јер на меким душецима нема више лежања и из каФаие у каФану шетања. Ово шест-сахатно шетање за њих је било са свим нешто чудно и замршено! Чим се сви скуписмо и логор улогорисмо, одмах оде наш честити командир Илија, те рапортира нашем бригадиру II класе г. капетану Петронију Тешићу. Г. Бригадир издаде наредбу, да сви војници вечерас — сваки за се по местним гостионицама преноћишта нађу, а сутра рано у 4 часа на логорно место изађу. У путу из Трстеника, видео сам међу нама довољно сиротиње и голотиње 1 тако да је њихова местна општина принуђена била дати им, како обуће тако и тродневну храну (хлеб и мрс). Исто тако уверен сам био, да их је било, који су узајмили новаца ; те ствари за своју војену спрему набавпли ! — а било их је по највише између ове сиротиње који ни једне ситне парице за пут не имадоше понети. Шта ли су ови весели, жени и деци код куће оставили ? 11, ЈУНА. Логор у Крушевцу. Јутрос у 4 часа засвира труба на (( збор", на исти знак сви дођосмо. Прозив се учини, и наредба саопшти да ћемо сутра одело шињел и капу сваки војник примити. Наш батаљон рад, а нарочито сиромашнпји, који скоро никаковог одела немаху, а камо ли просткрача и огртача ! Поводом примања одела сви говорисмо: Бога ми, чим ми ово примамо, нису чиста поола ; нећемо ово код наших кућа поцепати — но мора нешто бити ! ? Јутрошњом наредбом отпочети су ирапорти" по војеној администрацији, четни и батаљони, да се праве. отацвина VIII, 29 7