Otadžbina

98

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСДА

Ево муке тешке на једаред ! Писари четни а и батал>они од којих се ово тражи сви су готово нрости и невешти - што но кажу (< не умеју ни име чисто српски потписати» а камо ли (( рапорт» и 1( требовања». Четни писари сви су сељани. На јутрошњем «рапорту в било их је : По списку 811 војника с комором. на лицу 786 « (( (( с одсуствовало 25 « « (( в Међу нама влада веллка радозналост где ли ћемо се кренути ! — Овде у Крушевцу је цела бригада II класе изузимајући IV јошанички батаљон, који је у Павлици истог среза с логором остао, Време је лепо. 12. ЈУНА Догор у Крушевцу. Јутрос је све свршено као прошлог јутра. Данас ми комисари имамо највеће и најтеже муке. Храна за батаљон први се пут требује. Требовања као што горе рекох. писари не имају направити. Приморани — да се неби храна задоцнила -- сами ми узесмо, сваки од свог четовође рапортни број војника у својој чети, па по том броју требавања направисмо. Али на несрећу нашу ! како скоро свуда тако и овде, батаљони комисар, човек с ћепенка — сасвим невешт — па шта више — који једва своје име и презиме као самоук уме потгшсати наш је батаљони комисар ! ? Жалосно је ! Код нас четири четна комисара скоро првихуразумевању администрације не бесмо ни један у томе звању већ обратно : у место ко од нас да буде батаљони комисар а четни од простијих и невештијих. а оно баш онај који као што рекох ни имена свога не зна потписати, а камо ли неку најодговорнију дужност вршити?! Данас сви војници по шињел и капу примили ; време је лепо.