Otadžbina

110

везир абогооиђ

извољна од 100 до 200 ополченаца ; де ш се на деоегине, а о деоби на водове и полу чете у закону се ништа не спомиње, а то би нужно било. Тако исто законом нису предвиђене веће Формације од чете (н. пр. батаљони), нити други родови орузкја осим пешадије. Закон само допушта случајно Формирање коњаничких десетина па и чета — ако би се ме1)у уписаним у опЈЛченије нашло и такових, који би ималн коња и јахаћи прибор, иа би желели на коњу да служе. Из свега овога можемо о бугарском народном ополчењу извести тзко закључење, да оно према најновијем закону, пре долази у ред отрељачких дружина (ЗсћШгеп-Уегет) него у ред народне војске или милиције. Но као за почетак док још нема у народу нужних елемената за озбиљнију војничку организацију народне војске или док се неби кадри стојеће воЈске доволи у тешњу свезу са новом установом (а по овом закону за сад тачве нема) — онда очолченије и у Форми стрељачких дружина може да се успешно упути у основнпм војничким знањима и војничком ре^у. Доцније пак може се организација ополченија дотерати тако како би ово доиста одговорило захтевима војничким за устројење народне силе. 17. Децембра 1880 год. у Софији. ј)ЕДАН рРБИН. ВЕЗИР АБОГОВИЋ ТРАГЕДИЈА У Г1ЕТ ЧИНОВА напиоар

ЈРЕЋИ ЧИН ш Ноћ. — Шанац под градом, и ту оу Урога, Махмуд, ОТохај , војници На опкопу топ, више њега стражара. Иза шанца бедем градски и на њему, мушкетари са Фаљером. Из далека се чује се по који топ. I 1. војник. И овде неки сумор међу нама, И ми смо као иста ноћ. Не ћути Раде. Где је твоја реч ? Где шала, где ти хитра досетка ? Ко збори мање мисли тај о злу.