Otadžbina

ВЕ8И1> АБОГОВИЋ

2. војиик 0 чему збора. Заборавих све. Лагати није лепо. 1. » Ко те вна И ко те види. Ноћ ти крије зубе. Напој нам душу лепом беседом. 2. „ Е да је моја глава чутура Па само нагни, ето вина свима. 1. ,, Чутура можда, али шта у н,ој ! На малвасију не мирише баш. Шохај Не ; ја да кажем, шта је глава сад: Ни памет нит ,је каква слава с њом Гиава је данас купус. 1 војник. Јане, што V Шохај. Почекај само један час па гледаЈ Пољану красно окићену њом. 1 војиик. Да красна посла, започни га ти. Не сврби мене тако јако врат Шохај Ал илак ће га почешати брат . Тај небрат поган ; аедао га Бог. 2 војник. Ал збиља Јане там у крају твом Имају л какве од Турчина бриге? Шохај. То незнам, али њих повише знам, Што радо гледе месец. 2. војник. Како то ? МЈохај. Знаш дан је кратак, брз, а издајник. За красна посла боље пада ноћ, А ту је месец мио побратим. На себе сваки узме његов лик. 2. војник. А ја се опет кера сетих мог : По ову ноћ лаје када месец сја, Оа турском вером не слаже се тај. Шохај. И нама тешко човеку с човеком. А како неће горе псу са псом? 1 војник. Ал збиља, Јане, шта ли нагна тебе Из мирне твоје земље амо чак ? Шохај. Ни јад ни сила. пуста глава тек. Док бејах деран још у оца свог Кад још не мишљах ни на сутра дан А то л' на живот и на други век; Од неког пустог слуге оца мог Ја слушах приче из дана у дан 0 силном благу Ђурђа деспота,