Otadžbina

112

ВЕЗИР ЛБОГОВИЋ

МИЛЈН. Шоха ј Милун. Шохај.

Милун.

Шохај. Милун,

Шохај. Милун.

Стражар. Милун.

О слави ваших старих краљева : Ви сребром цркве иокривате своје, Од бакра темељ ударате н.има А бисером их поднизујете, У свили, срми слуге оде вам, На златну столу руча деспот ваш. Те ариче млади занеше ми ум У илахом срцу жеља плану ми Да чудну земл.у видим, да послужим Дссницом старог десоота и ја. И нада ти је испуњена сва ? Не велим. Зашто ? Јер богаст:.о вазда Од харамија ваља бранити, У подне, поно11; никад снокојни. И то ми није живот најбољи. Заиста. Ко би јутрос рекао Да овој свадби може бити крај. Сирома Нредраг. Јадна невеста! Да горе њој, још теже срцу женском. Одсеци ласти ирилца, па је баци У зрак да бега од злотвора свог, Па кад окуша заман полет лак Кад види да је у ирашину пала, Па писне јадна — још је горе њој Вез њепа крила, Без заручника тужној невести. Да знаде, да је даље остао. Од жалоети ће пресвиснути она, Кад чује шта се десило са њим. Рекоше да је још и рањен тешко. Па што је баш и узрок свему злу, Савладан раном клону, те га тако Одсекоше од храбре дружине И заробише пре нег стиже опас. II (Властоје јавља) Мир ! Пази ! Ко је ?