Otadžbina

ВЕЗИР АБОГОВИЋ

117

Лела. Милун. \1ела. Милун.

Лела. Милун.

Лела.

Војннци. Други.

Три године дужде од Млетака "Заман с Лелом боја заметаше, Три године Котор отимаше ; Пре ће облак од ветра отети : Котор брани Душанова се.ја, Брани образ милу брата своме. (Јатре дужде војску свуколику, Просу злато да зајази мора, Ал' од Леле не оте Котора." Ој дична Лело, слава теби слава ! Оде дужде без гласа и јава , Под Котором још му војска спава. 0 жено славна ! Дивна жена, да ! Да л' Још и данас когод за њу зна. Да л' наша Лела зна? — чују се Турци да долазе Шта чујем сад ? Долази Турчин. Нег? оживи дух Краљеве сеје. Јеси л' ње доотојна ? Онако дичне ? Лело! и убојне. На славу цару. (Турци се јављају) Нека лети гром На бесне чете. ја га шаљем њима Ја браним дично Ново Брдо сад. (Почне св бој) Јунаци храбро ! жене поче бој, Од мене нико гори бити не сме ! Олава деспоту ! Слава Дубровиику ! (Одлазе напред, Турци узмичу.)

IV Михајло и Махмуд долазе брзо. Махмуд без оружја и чалме, Мнхајло га нагло доведе — сабља му у Михајла Михајло. Па, проклетниче, кад си децу клао, Кад чу из малих невиних устанца Очајне речи : „Мајко, не дај ме"! 11 Зар ниси себе сетио се тад, И твоје мајке старог оца твог ? Зар ниси и ти пре тридесет љета Кад султан Муса нападе на нас