Otadžbina

ВЕЗИР АБОГОВИЋ

119

Махмуд. Стани, аман, стој ! 0 грозне речи збориш Мијајло. Грозне су. И ти би за то живот узео мој, Да сабља твоја није већ у мене. Да брат савлад'о није не брата. Зар није тако ? ! 0 Звездане о везир Махмуде! Којим ћу да те зовем именом ? Звездане, тако једно дете звах, Од свију српских чеда дивниј'е, Звездане, тако једно Српче звах Од зоричине звезде милије. Звездане, брата свога тако звах Кога сам као себе љубио, Учио њега коња јахати Гађати стрелом, мачем махати. 0 како ми је драго име то, А спомен сладак на то дивно дете! Ал неста њега, дуги прође век, Ја с тугом само Звездана се сећам И сад га тражим, ал' га нигде нема. У место мала невина детета Ја старац нађох старца суморна. Не могу прошле дане да упознам Јер већ ме ништа на њих не подсећа. Мог Звездака, мог брата нема ту. Махмуд. 0 речма горе убијаш ми живот Нег мачем. Душе нема ми у груд'ма. Зовеш ме братом : Нисам Звездан твој Јер њега уби клетва ужасна ! Ја не знам да л' сам мртав или жив. Мијајло. Не, — брат си, човек, и остани то. Погледај седе косе моје, своје ; 0 није лепо да су једне горде, А друге да се понизују заман. Опрости себе клетве мајчине, Опрости душу клетве народне ; Дочекај мирно. спокојан у души Последњи часак и самртни мач, Приступи миран пред господа свог