Otadžbina

ПООЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

15

тина опалој. али према иојединим народима евојим ипак довољно јакој царевини турској. Мало по мало упути се узбукана струја из свију крајева грчких ка острву Крнту. Ту се усредсреде сви напори грчких патриота те подигну онај славан устанак, који је две пуне године давао свету дивне призоре невиђеног јунаштва и ретког сама прегоревања. За р^звитак српскога питања били су ови догађаји од великог утицаја. Природно је, да се и на њих сада морамо обазрети, јер су они толики терет навалили на Турску, да је она, под његовим притиском, постала према Србији неочекивано попустљива. Кад су Грци 1821. устали на оружје да се ослободе од Турака, Крићани су узели живог учешћа у устанку. Они су освпјили сва утврђена места на острву, нстерали из њих турске гарнизоне и одугшрали се јуначки свима понављаним нападима турске Флоте. Кад су три велике силе, Француска, Енглеска и Русија, прогласи 1е Грчку за независиу државу, Крићани су живо настојавали, да и сами буду саставни део нове грчке државе. Причц Кобуршки Леополд, назначен од стране сила за краља јелинског. положио је као услов своме присганку, да се и острва Крит и Самос придруже Грчкој. Француска и Русија трудиле су се, на конФеренцији држаној 1829 у Лондону, да задовоље Крићане, но безуспешно. Крит н Самос остану опет под Турском, а пуномоћници на конФеренцији задрже овојим владама право, да оне било заједнички, било посебице, посредују код Порте у случају, да би турска власт поступала на острву начином, (( који би вређло човечност» Но Русија и Француока не нађу да је ова одлука довол на ; оне склоне конФеренцпју, те од Порте затражи прецизне гарантије (( противу самовољ>е и удручавања", било повратком старих критских повластица, било новим уредбама, које би искуство као потребне означило. Шта више, силе се не