Otadžbina

14

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА ВЕОГРАДА

стална сметња, коју налазимо на сваком кораку своме од првог покрета наше отаџбинне у почетку овога века. То је био први добитак, који нам је донео аустријско-немачки рат. Но и ако тиме још не бејаху рашчишћене све препреке коначној одлуци кн. Михаила, догађаји, које смо изложили, притеку нам и с друге стране у помоћ. У исто време, кад су се ломила копља на чешким бојиштима, кретали су се духови и по турској царевини. Силни догађаји са запада њих су живо охрабрила. Ииицијат.иву ^зимао је овај пут елеменат грчки. Још у априлу (1866) хетериста Леонидас Булгарис, долазећи из краљевине јелинске, искрцао се са једном четом одважних другова око Солуна, па се упутио Серезу, где су га очекивали другови грчке народности, да заједно подигну устакак у јужној Македонији. Он прође несрећно ; буде са свима својпм четницима заробљен и у Цариград у тријумФу доведен. Но то ни мало не заустави Грке. Лако иокретни дух њиховбешесе већ пробудио ; у њиховој пламеној уобразиљи налажаху живога одјека гласови, који са запада допираху. Хетерије беху образоване у краљевини, у Епиру, у Тесалији ; беху организоване на острвима, а поглавито на Криту. Изгледаше, као да ће сваки час да букне пламен но свима крајевима европске Турске, где има повише грчког живља. Но где у ображење ради, ту су рачуни државнички врло непоуздани. Ништа није теже измерити но дубину покрета народних. Из најдубље тишине често проваљују догађаји као силна олуја и добијају недогледан значај, а још чсшће показује се узбуркана површина народног таласања врло плитка, врло варљива. Завереничке дружине састајале су се и разилазиле ; нигде не беше сталне, тврде полазне тачке. Краљевина грчка, која би имала бити стално средиште за све растуренв делове грчке народности, не беше у стању, не беше спремна да изиђе на мегдан ис-