Otadžbina

544

04ЊАЛ0

товима по свима селима н — ске школске општине. Сутра дан а сунце над гору, а кметови и ђачки родитељ.и у школу. И сељаци, и ђаци, и ,учнтел> у учитељка, сви се изоблачили ка' о благу дну. Учитељ Макса извлачи из Фиока и чисти велике уписне протоколе, учитељка таре послужавнике и чаше, а тамо иза школе Фамулус чисти неколико пловака, које падоше на жртву данашњој школској свочаности. Сељаци поседали под брест, повадили чутурице из торбица, па који шљувовицу који комовицу ; а трбушасте чутуре с вином, погаче, заструзи с пребранцем и киселим паприкама, склошено је да тим драже буде тамо после испита. Таман се чича Милија (који се већ уабоносио у кметству) прекрстио и гледећи у чутурицу почео да ниже, <( за сретна данка и сретна уранка ; за учитеље, наше наставнике, и за господу која се стара за нашу омладину», док ти зајекну «дан!" отуд са горе, сви се окретоше тамо на ону страну и гле ! срески пандур, по ондашњем обичају наоружан до грла, јаше наиред на брдском коњичку, а за њим се дало неколико виђених коњаника : директор, капетан, свештеници и учитељи. Сви са својих места поскакаше у вретен. Максо, оличено оссћање дужности, нада трку из собе у школу из школе у собу, узбунио и себе и друге, а добри и богобојажљиви поп Крста говори слово ученицима и храбри их. Стало је Максу много муке док је погодио левом у леви, десном у десни рукав свога горњега капута, и док је везао своју белу, званичну пошу. Ето уђе и директор, средовечан муж, лика строга а говора блажа, а погледа да га Бога ми ни Максо шале не издржи, кад га случајно погледа и што год упита. И поп Крста се склања да је више по зади, да баш није одмах на ударцу сваком погледу господина директора. А учитељи 1 Они час по зарезу, све неког посла ради тумарају на поље, па од некакве редње, немирне и зи-