Otadžbina

548

САЊАЛО

је у кућној огради, за тим би, освежен студеним јутром, ушао у кућу, примакао клупицу ватри, сео и грејао се. Петрија је свагда пре Ивана була на ногама. Чим ослави јутро, Иван се дигне у потес или у гору, а Петрија прихваћа кућни посао : или плете чарапе, или изаткива ћилимке, или тке платно памучно. А кад сунце пође за гору и Иван се врати из поља, како је умела потрчати, отворити вратнице и прихватити му из руке ашов, мотику, трнокоп, косир. Пазила је сваки његов миг. Његов живот био је и њезин, дворећ' њега служила је себе. Иван беше прави правцати Србин, а Србин вам је некако чудновато створење : и сазидаће цркву, и набавити звона, и иконе, и барјаке, ама му је некако у крви да ређе допиркује цркви. Рекли бисте е је безбожник, а нема под небом нације, која више Бога помиње ; он воли и цркву, воли и попа : чик му дирните један само камен из црквене порте ! Он воли да има цркву, да се у њој поје литурђије за сав народ хришћански, али не изгледајте да јагми цркви чим звоно удари. Кад је сабор, кад зна да ће тамо после цркве бити и старо и младо, да ће се пробеседити која паметна или испразнити ао једна ил две, е, онда ће вам листом нагрнути цркви. И Иван је ишао цркви само о великим годовима, али је за то радо прилагао кад је вал^ало набавити књиге, или нову (( одежду в , ил'позлаћен крст, или путир, или дискос, или кадионицу. Већ така није била и његова Петрија. Беше права богомољка. Ни лећи ни сести за сто док се не прекрсти. Чешће слази цркви. Друге би и проговориле коју о литургији, али она ни да би се окренула. Чешће је односила воштаницу, или мало тамјана, или просФоре. У ле^гње доба, кад цвета босиљак, доносила би га и китила целиваће иконе. (( Чисто ми је лакше онај дан", говорила би, (( кад ме свештеник мироше". Чешће је ишла и на водице, особито уз посте и о младинама. А била