Otadžbina

САЊАЛО

559

кажем мајстор Јоване, не омем ни да помислим да га водим куд на другу страну. Ето довео сам дете као златну јабуку, већ, знаш, гле.дали смо га као зеницу ока, као мало воде на длану, па зар да га сад остављам на душу туђину и незнану ? —- Али, газда Иване, ја не знам да л' ће бити за дете понајзгодније. Бог нас дао доста а кућа није другојачије него баш попритесна. Да се повиремо .... — Не, не, мајстор' Јоване ; где је места за вас све, зар ће бити и један угао за моје дете. А, душе ми је мирно и склонито. Већ ако му се нарав но измени, вера и Бог не ћеш га ни осетити. Зна он добро шта је кућни ред, шта је зазор а шта се пристоји. — Е па да питам жену. Знаш, кућа је сва о женином врату .... — А што ми то говориш, мајстор Јоване ! Знам ја добро, шта је кућа, шта је кућни ред. Него реци : да л' да примиш дете, или да га натраг водим . . . — Е, кад си баш навалио, онда, онда ево нисам ни ја с раскида. Ја сам до душе посирома ; код мене не ће уживати не знам шта, али како буде мојој деци, онако и њему. Што једем ја, јешће и он. Али богме хоћу да ме слуша као оца, а моју домаћицу као своју матер, твоју Пегрију ! — Чујеш ли, Гргуре, шта вели мајсгор Јован ? Окрете му се отац. — Чујем, бабо 1 Одговори дете гледећи преда се, а очи му се наводниле сузицама. — Ја ћу можда још данас с Пауном у село, а ово ти је од јако место мене отац. Слушај га као што си и мене слушао. Он ће те и на добро упутити. Хајде сад приђи му руци. Међу тим дође и .Јованова газдарица, Мага. Повисока, сува жена, оличена брига и старање. По чистоти познаје јој се вредноћа и устаоштво. До ње ста-