Otadžbina

САЊАЛО

567

висаше о врату. Поведоше ти нашега медведа, па с њим на протокол. По подне сеђасмо у канцеларији, кад ето ти директора задувана с врло важним лицем. — «Господо моја, јесте ли чули за скандал, који се у заводу догодио ?» «Скандал ! Упитасмо га озбиљно и један другог погледасмо. „Безобразлук, какав се још није догодио за мога толикогодишњега директоровања». (< А тпта ли се то збило ? Нама није нико ништа јавио. 1 ' «3нам ја, знам, кричаше директор долазећи све већма и већма у ватру ; по вама би могао завод и изгорети ; вас се све то ништа не тиче ; ви се разбегнете куд који а мени се све бије о главу. И опет, где год станете, опадате ме : директор нема посла, директор нема часова. Али тако је то, свугде ћеш наћи солидности, па и код самих халваџија, само не у нас проФесора*... «Али остав'те, молим вас, ви нашу солидарност на страну : расправићемо је кад будемо доконији. Него, молимо вас, кажите нам шта се то догодило, те да знамо да ли да седимо да ствар пресудимо, или да одлазимо. Ми имамо своје послове.... «Ви имате своје послове, а ја ваљда немам никаквих својих послова. Кад морам седети ја, морате седети и ви ! А куд вам се хита; зар имате што прече од своје званичне дужности, за коју сте плаћени, ко]а вас храни и одева ? — Богме је до зла бога несносан тај ваш директор. Да нам је устабаша, не бих га могао подносити, примети мајстор Јован. (( Па, господине директоре, хоћете ли нам казати за што сте нас сазвали ?» Упита га још једном озбил-но проФесор Тома. (( Имам да вам саопштим неваљалство каквом равна нема. Ја мислим да се, на жалост, први пут догодио