Otadžbina

68

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

мора, нашли су поморску пловидбу ваше или мање развиту, и могли су се њоме одмах користити, владајући не само зем.виштем и острвима, но и водама, којима су владали њиховп претходнипи. И заиста^још Константин ПорФпрогенит прича о хрватској војеној флотп у Далмацији, која се, по његовпм речима. састојала из 80 већих лађа (вадепав) и 100 мањих (сопс1ига8). Та војена Флота која је постала у след непрестаног разбојништва Сарацена на соедиземном мору, претпоставл,а и силну развиту трговачку Флоту на далматинском прибрежју. Но пловидба ма да је постајала у свих Словена у опште, што су живелн на јадранском прибрежју од Пуња у Истрији до града Вара, ипак процвегала је само на посебним тачкама у означеним пределима, п то у разна времена. Као што је у Балтијскнх Словена морепловство носило на себи значај поглавито морског разбојништва,. нарочито у пределима суседним с Немцима и Дачанима тако у Словена јадранског приморја оно се одликовалосвојпм трговачким правцем, ма да су и овде спољни нападаји и другп непознати нам узроци припомогли развитку разбојништва на извесним местима за неко одређено време. Пре свега још у IX веку разбојништвом развило се у Неретвљана, становика жупе, која се налази у предолима реке Неретве. Узрок томе, јамачно, била је, осим поплаве сераценске, која јс изазвала отпор и та околност, што Неретвљани, не хтевши примити хрииЊанство, навукли су на се нападаје и са стране својих крштених једноплеменика. У другој половини IX взка (868 год ) на п )слетку нокрстнли су се, но морског разбојништва нпсу се отканили. Тек на крају X века (997 год.) носле 160 година силне борбе, разби их омлетачки дужд Пјетро Урсеоло, и тим су се завршила морска разбојништва Перетвљана. У XII веку развило се опет разбојшпптво на другом крају, на име уОмишу и