Otadžbina

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

67

гов ^тицај приметан у многим одношајима и у чисто словенском земљоделском насељењу. Ограчичавајући се овде на просто излагање главнијих Фактова, не ћу им истраживати узроке и мотиве. У исто време, кад је реч о морском прибрежју и морским острвима, држим да неће бити излишно да се каже штогод и о пловидби у словенским пределима јадранског приморја. То ми се чини тим потребније, што и у погледу пловидбе налазимо овде већу разлику но што је у других Словена, и што је, као штоћемодсме видети, морепловство имало важног утицаја на постање месних назива у овоме крају. Сам положај далматинско - истријског приморја и његово богатство у пристаништима, противно талијанском прибрежју, где природних пристаништа посве нема, морао је и у најстарија времена изазвати морепловство на јадранском мору, тим пре, што близина тако развите земље, као што је Италија, и природни производи оближњега континента, морали су изазвати по требу у размени производа обе земље. Према томе није чудо, што још пре доласка Хрвата и Срба у ове крајеве, пре но на противној страни јадранског брега Италије, на бреговима далматинским налазимо Либурне, који су се већ прославнли својим морепловством. Римљани, као што је познато употребљавали су особиту врсту лађа за брзу пловидбу које су се звале Шшгшсае иш Нћигшае. На источчој страни, на име у нелибурнијској Далмацији, морепловство особито је процветало с тога, што је тамо, као што смо видели било много грчких колонија Ноплаве и пролазак преко тих земаља Германаца, Хуна и Авара ма да су и могле умањити то занимање, па и преобратити мирно трговачко морепловство у разбојништво, но никад нису могле уништити иловидбу. Тако, после прогонства или уништења Авара, Хрвати и Србп, населивши се на бреговима јадранскога