Otadžbina

70

СЛОВЕССКИ ПРЕДЕЛИ

до знатне величине. У XVI веку умањава се самостална и непосредна трговина Дубровника, но за то дубровачки бродовм воде непосредну трговину међу Италијом Француском, Шпанијом, Инглеском па и Америком ; осим тога они су покушавалн посредну трговлну међу источном Индијом и Персијом. Даљн развој дубровачке Флоте био је заустављен завојевачким предузећпма цара Карла V у Тунису, Триполису и Алгиру, где је участвовало, у разним походима до 300 већих лађа дуброваччих. Оне су скоро све пропале од силне бурв. По и после тога пораза. у XVII веку поморска тргсвина одржавала се до страшнога земл,отреса 1667 године ; после тога догађаја бродарство дубровачко нпје се могло никако више подићи на пређашњу висину. Ипак у XVIII веку трговачка Флота Дубровника опет се знатно развила, но у руском рату с Турцима 176 ј — 1774 године, руски адмирали, особито Орлов, зауставили су њен развитак^ сматрајући дубровачке лађе као турску својину. Трговачка Флота Дубровника задржала је неки значај и у почетку нашега века, по сили свога старог права неутралностн, по коме је могла и у време рата преносити под својом заставом робу обе ратничке стране. Од 1806 године, пошто су Французн уништили републику и потчинвли Дубровник својој власти, то право било је потрвено, и Наполеонови ратови учинили су још већу штету остатцима старе дубровачке Флоте. У новије време она се опет почела развијати, особито услед необичнсг напредовања два недавна основана друштва бродарска (у граду Дубровнику и у Пељежцу — 8оћшпсе11о), тако да сада Дубровник с околином има до 100 лађа, које далеко плове. « У ком се веку почела развијати поморска Флота у Боки Которској — не може се одредити ; но знамо, да је још у XVII веку била са свнм знатна. Познато је, да је Петар I, руски цар, прп устрзјству своје Флоте,