Otadžbina

СЛОВЕНСКИ ПРЕДЕЛИ

71

позивао отуда учитеље морнарства ради обучавања руских поморскмх оФицира. Сада је трговачка Флота овде мала, и број лађа, које далеко плове, мањи је но у Дубровнику. Трговачка Флота на Кварнерским острвима, особито у Лешинама, развила се тек с концем XVIII века. Сада град Сењ, Рјека и обе Логаине имају више лађа за даљну пловидбу но Бока Которска и Дубровник, узети уједно. Трговачка Флота аустријска, у данашње време, не рачунајући лађе што плове поред обале, има више од 600 лађа за даљну пловидбу. Из алманаха „Ашшапо таиШтокоји издаје трстански Лојд, може се видети, да око 90°/ о од укупне количине тих лађа припада Словенима ; тако исто капетани и матрози на тим лађама скоро су искључно Словени. У погледу развоја морепловства у словенском делу јадранског приморја ја могу споменути само главне тачке и моменте тога развитка. Но да је у средњем веку словенско бродарство на свима тачкама јадранскога мора било више или мање значајно, сведочи назив тога мора, и самим Италијанима, Словенским морем. 9 Да су главни и најбољи морнари у свима важнијим војним предузећима Млетака против Турака били Далматинци, то се види на свакој страници историје те 9 Соте Арретп зсорге П шаг зсћјауо. (Ог1апс1о Гиг. с, IV. 81 сате пе\'е 1га 1е \ч\е 1гаУ1 Рег 1о (1 о 8 зо (Н иаИа 81 соп^е^. ВоШаћа е в!:геиа <1аШ уеп11 зс1аУ1. (Оап1е, Риг^акопо, сагио XXX}. Народност морнара, више него маса насељења на бреговима, даје име рекама и морима ; тако нч прилику, арапски писац IX века Ибн Кордад Бег назива Волгу оловенском реком, једино с тога, што Оловени, не утврдивши се још на бреговим њеним, ипак еу гтловили по њеним водама. Н рки римски и грчки писци, као на пример Корнелије Непот и Марцијан Хераклеота називају западни део Балтијскога мора таге У1п<1Јоит, а Нестор и Константин ПорФирогенит Црно мере — руским, без сумње из истог узрока.